Udruženje povratnika "Reintegracija" Novi Pazar

READMISIJA I LJUDSKA PRAVA

Potpisivanjem sporazuma o readmisiji od strane Vlade Srbije i Crne Gore u periodu od 2000. do 2003. godine i sa Evropskom Unijom 2007 god. otvorena je mogucnost vracanja u zemlju njenih gradana, osoba bez drzavljannstva i gradana trecih zemalja koji nemaju legalan boravak u zemljama sa kojima su sporazumi sklopljani.Po potpisivanju sporazuma usledio je proces povratka tako da se u periodu od 2000. do 2006. godine samo na prostoru Sandzaka vratilo oko 50.000 povratnika od toga su 98% pripadnici nacionalnih manjina 85 % Bosnjaci 10 % Romi. Goranci...
Niko se do skoro nije bavio pitanjem ovih ljudi.Po povratku u zemju, ovim osobama donedavno nije pruzena nikakva pomoc od strane dr�avnih i lokalnih institucija.
Udru�enje povratnika "Reintegracija" i savetnik za pitanja povratnika, a poucen sopstvenim iskustvom, pokrenuo je istrazivanje zapocevsi statistickim upitnicima sa velikim brojem podataka(licni podaci, porodicno stanje, skolska sprema, zanimanje, socijalno stanje,drzavu i grad gde je boravio, godina odlaska i povratka iz inostranstva itd.).
Istrazivanje sa raznih aspekata osvetljava vrlo tesku situciju u kojoj se povratnici nalaze.
U statistickoj obradi uocili smo brojne probleme, kao sto su :obnova licne dokumentacije, nostrifikacija diploma, svedocanstava, nepriznavanje diploma nekih srednjih skola za povratnicku decu..Nezaposlenost medu povratnicima izuzetno je visoka, a obrazovanje njihove dece u velikom broju slucajeva prekinuto.Stambeni uslovi u kojima zive povratnici cesto su ispod standarda prihvatljivosti.Krsenje ljudskih prava povratnika nisu vidljiva u javnosti.Osim aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija, ne postoji sistematski i organizovan pristup re�avanju njihovih problema.
Nacrt strategije koji je finansirala Kancelarija Evropske Unije u Skoplju Mari, drzava nije usvojila, niti bilo kakav program za povratnike, samim tim nema podataka osim onih kojim raspolaze "Reintegracija".

Analiza polozaja povratnika na osnovu rezultata terenskih istrazivanja "Reintegracije"

Obrazovanje

Iskustva sa terena ukazuju na to da deca povratnickih porodica imaju navise poteskoca u snalazenju u novoj sredini.Mnoge porodice nisu ponele sa sobom dokumenta, sto ukljucuje i skolska svedocanstva a bez nostrifikovanog svedocanstava ne moze nastaviti skolovanje ili dobiti ocene za kraj skolske godine.Porodice koje su ponele svedocanstva ili su uspele da ih dobiju iz Nemacke suocile su se sa skupim, komplikovanim i dugotrajin procedurama nostrifikacije tih svedocanstava i dipoloma od strane nadleznih institucija.
Pored velikog broja dokumenata koje je trebalo predati, skupih taksi, neophodni su bili i skupi prevodi od strane sudskih tumaca-sto je iziskivalo velike troskove od porodica koje su vecinom siromasne.
Deca su vracana u toku skolske godine, sto je bio dodatni problem, i tako gube po jednu skolsku godinu.
Nazalost 250 dece povratnika, zbog svih tih prepreka, u Novom Pazaru nije zavrsilo osnovno obrazovanje.
Alma S. je u Nemackoj bila treci razred i vracena je u toku skolske godine, u martu tako da nije mogla da nastavi skolovanje.Porodica je deportovana 2005. godine i nisu poneli skolska svedocanstva.Kada je "Reintegracija" saznala ukljucila je u dopunsku nastavu.U septembru je nastavila skolovanje ali je ubrzo iskljucena iz daljeg skolovanja jer porodica nije nostrifikovala svedocanstava.Alma nije nastavila skolovanje,sada je vec za nju kasno jer je prerasla svoju generaciju i mora cekati da se ukljuci u osnovno obrazovanje odraslih.
Po slicnom obrascu je ostalo 250 dece bez osnovnog obrazovanja, to je brojka za koju smo do sada saznali.
Deca koja su uspela da prebrode prepreke i nastave skolovanje suocavaju se sa velikim problemom a to je nepoznavanje zvanicnog jezika i pisma u Srbiji.Tako nisu u stanju da prate nastavu, prave velike pauze a neka i odustaju od daljeg skolovanja.Takode jedan od problema na koji se deca zale je razlicit i preobiman skolski nastavni program.Javio se i problem kod romske dece koja ne poznaju ni svoj maternji jezik.
Mnoga deca imaju problema u skolovanju ili uopste ne mogu da se skoluju zbog siromastva svojih porodica.Porodice sebi ne mogu priustiti kupovinu neophodnih knjiga.
Ministarstvo prosvete nije obavezalo skole da obavljaju dopunsku nastavu za decu koja ne poznaju jezik i imaju poteskoca u savladivanju skolskog gradiva i nije oslobodilo od placanja taksi.

Zaposljavanje

U rezultatima nasih istrazivanja utvrdeno je da u opstinama Novi Pazar, Tutin, Sjenica niko od povratnika nije vracen na posao koji je pre odlaska obavljao, tako da je nezaposlenost medu povratnicima izuzetno visoka. Povratnik nije u mogudnosti odmah po povratku da se prijavi Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje jer mu za obnovu dokumentacije treba u proseku 6 meseci.
Mali broj povratnika jedini izvor zarade nalaze u sivoj ekonomiji-bez zasticenih prava vezanih za zaposlenje, bez socijalne i zdravstvene zastite.
U potrazi za poslom jedan povratnik je rezignirano izjavio da ovde nema sta da se radi.
Posebno su ugrozene samohrane majke kao sto je to slucaj sa povratnicom J.S.koja je u novnonastaloj situciji u ocaju izvrsila samoubistvo.Samohrana J.S. sa traumom povratnistva nije mogla da ostvari socijalnu zastitu,nije mogla da nade posao, a samim tim ni zdravstveno osiguranje, nije mogla da obezbedi ugovor o stanovanju jer je stanovala u jednoj zapustenoj kuci.J.S. nije naisla na razumevanje institucija sistema.
Ali i pored redovnog javljanja Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje povratnik ne dolazi do posla.
Stanovanje

Prema nasim podacima vecina povratnika po povratku se suocava sa problemom stanovanja.Jednostavno receno mnogi po povratku nemaju gde da stanuju.Neki se privremeno smeste kod rodbine i prijatelja a kasnije postaju podstanari u ispodstandardnim uslovima za stanovanje.Izmedu ostalih takav je primer samohrane majke S.D. iz Novog Pazara koja je u Holandiji provela devet godina.Deportovana je sa svoje troje dece, januara 2005.godine.Bez ikakvih nekretnina, resenog stambenog pitanja i bez podrske lokalne vlasti.Na poziv jednog povratnika kojeg je upoznala u Holandiji preselila se u Rozaje, gde zivi kao podstanar u staroj trosnoj kuci.
Centar za socijalni rad nema privremeni sme�taj a u sandzackoj regiji uopste nema stanova i tako ne postoji organizovani smestaj.U selima Severin i Kukurovice , kod Priboja, kao sto je poznato stradao je znatan broj Bosnjaka a oni izbegli koji su se vratili nisu imali gde da se smeste jer im kuce nisu obnovljene. U Priboju su povratnici spavali na ulici, centar za socijalni rad i op�tina nisu preuzeli nikakve mere, tako da su ti povratnici bili prinudeni da putuju kod rodbine u Sarajevo o cemu je i medij izvestavao.
Intervjuisani povratnici koji su postali podstanari zale se da tesko dolaze do sredstava da podmire stanarinu i na to da su prinudeni vise clanova da stanuju u skucenom prostoru.

Zdravstvena zastita

Po nasim istrazivanjima u opstinama Novi Pazar, Sjenica, Tutin, mnogi povrtnici nemaju zdravstveno osiguranje zbog nedostatka odgovarajucih dokumenata.
Sama procedura ostvarivanja zdravstvene zastite je dugotrajna i komplikovana.Da bi ostvarili pravo na zdavstvenu zastitu treba se prijavili Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje, potrebno je posedovati:prijavu stana, drzavljanstvo , izvod iz maticne knjige rodenih , licnu kartu, uverenje o zajednickom domacinstvu, prihodi. To narocito tesko pada povratnicima kojima je potrebna hitna medicinska nega.U toj grupi su posebno pogodene zene cije se stanje definise kao trauma povratnistva.
K.I.(bosnjacke nacionalnosti)povratnik, boravio je 12 godina u Nemackoj.Njegova dva sina, otisli su sa sest i sedam godina, i tamo pohadali odgovarajuce skole.Razboleli su se u Namackoj , a ubrzo posle toga deportovani su u Srbiju.Proterani su dok je skolska godina bila u toku.Njihova drama se tu ne zavrsava jer uprkos teskoj bolesti, pet meseci nisu uspeli da dobiju zdravstveno osiguranje niti potrebnu medicinsku negu tako da im se stanje pogorsalo i Esnaf i Ernad su sada na dijalizi.
Narocito je veliki problem za osobe koje pate od bolesti za koje u Srbiji ne mogu da dobiju istu terapiju kao u inostranstvu
Mnoge intervjuisane osobe tvrde da im se zdravlje pogorsalo kako zbog same deportacije tako i zbog teskih zivotnih okolnosti koje su ih cekale po dolasku.Zbog svog teskog ekonomskog polozaja i siromastva, mnogi povratnici nemaju sredstava da kupe nephodne lekove.

Penzije
- Povratnicima nije obezbedjen pristup pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ukljucujuci i konvalidaciju radnog staza.

Lica koja su 99. godine sa Kosova izbegla u zemljama Zapadne Evrope a vracena su po readmisiji na Kosovo, odakle su ponovo izbegli i sada borave u Novom Pazaru, nemaju pravo na penziju koju su stekli pre 99. godine.Usmeno obrazlozenje koje im je dato a koje smo i mi dobili iz penzijskog osiguranja je da su trebali da se jave do 2001.
Ova lica nisu mogla da se jave penzionom osiguranju jer su imali status izbeglica u inostranstvu.
Izmedu ostalih evidentirli smo slucaj M.A. koja je penziju zaradila 1990.godine u novopazarskoj bolnici, bosnjacke je nacionalnosti, kasnije je imala prebivaliste u Urosevcu gde su je zatekli kosovski dogadaji i sada ne ostvaruje pravo na penziju.
Nazalost nase zapazanje je da je razlog neostvarivanja penzije mozda sto se tim osobama nezavrsava prezime na ic.

Zakljucak

Terenska istra�ivanja "Reintegracije" su pokazala da uslovi pod kojim se gradani vracaju u zemlju iz koje su svojevremeno izbegli i u kojoj pokusavaju da zapocnu novi zivot, vise su nego teski.Ne postoje mere zastite za reintegraciju povratnika, a u ugovorima o readmisiji nema garancija u pogledu njihovog zbrinjavanja.Iako se povratnici medusobno razlikuju prema nacionalnosti, starosti, obrazovanju, ono sto im je zajednicko jeste teska ekonomska i socijalna situacija i nedostatak podrske institucija sistema u procesu reintegracije.Sam proces deportacije mnogi su doziveli kao izuzetno ponizavajuci i traumatican a po dolasku u zemlju porekla na putu reintegracije cekaju ih u mnogim slucajevima nepremostive prepreke tako da mnogi iskazuju zelju za ponovnim odlaskom u neku od zemalja Zapadne Evrope.
Udruzenje povratnika "Reintegracija" je januara 2005. godine poslalo Nacrt akcionog plana za resavanje povratnickih problema nadleznim ministarstvima.U tom nacrtu predlozeno je:
1.Razrada adekvatnog mehanizma u inter-resorskoj saradnji;
2.Pravno regulisanje postavljenog cilja;
3.Obuku svih sluzbi za primenu regulative;
4.Sprovodenje novog mehanizma;
5.Obrazovne kampanje za povratnike u vezi sa propisima, registracijom i licnim dokumentima;
6.Izrada baze podataka na osnovu upitnika;
7.Organizovanje prijavne kancelarije za povratnike;
8.Donosenje odluke Vlade Srbije kojom ce se povratnici osloboditi od carina i drugih dazbina dobara za licnu upotrebu;
9.Oslobadanje od placanja troskova prevodenja i nostrifikacije diploma;
10.Oslobadanja od troskova placanja administrativnih taksi;
11.Donosenje upustava centrima za socijalni rad u vezi resavanja problema povratnika;
12.Donosenje upustava skolama za obavezan upis dece povratnika;
13.Nostrifikacija skolskih dokumenata;
14.Pomoc u pribavljanju skolskih dokumenata iz inostranstva;
15.Akcioni plan za obrazovanje povratnika;
16.Predvidene mere za povratnike;
17.Infokampanje o organizovanoj pomoci za povratnike;
18.Vodic za povratnike;
19.Pruzanje materijalne pomoci za adaptaciju i samoizgradnju;
20.Organizovanje smestaja za povratnike-beskucnike;
21.Donosenje Zakona o socijalnom stanovanju koji ce predvideti i mere za socijalno ugrozene povratnike;
22.Donosenje Odluke o zdravstvenoj zastiti kategorija lica u specificnim uslovima;
23.Donosenje upustava za sprovodenje odredbi zakona o zdravstvenoj zastiti koji se ticu lecenja posebnih kategorija stanovnistva;
24.Formiranje tima za izradu upustava(Srbije i zemlje potpisnice;
25.Pristup merama iz akcionog plana za zaposljavanje povratnika.
Ni do danas Udruzenje povratnika "Reintegracija" nije dobilo odgovor na ovaj nacrt niti je aktuelna vlast nesto preduzela i uradila u korist povratnika.