Ovim projektom predvidjen je rad savetnika za povratnike.. Povratnicima je dosada u proseku treba i po sest meseci da obnove licnu dokumentaciju,
do tada nemaju zdrastveno osiguranje. Posle duzeg boravka u inostranstvu svid dokumentima je prestala vaznost, a potrebna im je i odredjena svota novca posto se i nostrifikacija diploma, kao i overa svih ostalih dokumenata naplacuje.. Ono sto „Reintegracija“ smatra posebno vaznim je oslobadjanje od placanja troskova prevodjenja i nostrifikacije svedocanstava i placanja takse oko obnove licne dokumentacije. Prema informacijama, a i po pricanju povratnika do sada su agenicje za posredovanje prilikom nostrifikacije diploma, naplacuju svoje usluge i do 80 evra. Savetnik za povratnike, inace i sam povratnik koji je prosao svu potrebnu proceduru, nudi besplatnu pomoc prilikom upisavanja u lokalne i drzavne registre. Pomaze prilikom vadjenja izvoda za sve clanove porodice, uverenja o zajednickom domacinstvu, potvrda za trzista rada, kao i potvrda o nenasledjivanju nikakve penzije. Svoju pomoc nudi i prilikom vadjenja uverenja iz katastra, potvrda iz Supa o neposedovanju automobila, kao i pri popunjavanju obrazaca za upravu prihoda i katastar, kao i prijavljivanje kod centra za socijalni rad.
Pisanje zahteva za pribavljanje svedocanstava i drugih dokumenata koja su povratnicima ostala u inostranstvu.
Posebno savetnik nudi pomoc oko upisa dece u skolu.
Upucen je zahtev Ministarstvu za prosvetu i sport da oslobodi placane
takse za nostrifikaciju svedocanstava i diploma.
O ovom pitanju je vodjen razgovor sa republickim prosvetnim inspektorom
u Novom Pazaru Gos. Sretenovicem i opstinskim prosvetnim savetnikom
gos. Zekerijom Dugopoljcem.
Savetnik za povratnike je u vise navrata razgovarao sa sefom kabineta ministrom za socijalni rad i zaposljavanje gos. Aleksic. Gde je upoznao o losem socijalnom stanju povratnika i da oni to pravo tesko ostvaruju u Sandzackim opstinama i da treba proces pojednostaviti i osloboditi placanje visokih taksi.
Odgovor je sledio da treba sacekati donosenje akcionog plana na kojem radi grupa eksperata.

Slika - Poseta nemackog konzula Dr Bernarda Hauera, `radionica za ucenje matenjeg jezika` (© reintegracija.org)

    U prostorijama novopazarskog centra „Reintegracija“ pokrenuta je skola (Radionoca)koja pomaze u ucenju maternjeg jezika, kao i pri izradi domacih zadataka, i lakseg savladjivanja nastavnog plana i programa. Trenutno skolu pohadja 15-oro dece, vecinom bosnjacke i romske nacionalnosti, a od toga njih deset je povratnika iz Nemacke, dvoje iz Luksemburga, i po jedan povratnik iz Holandije, Svedske i Danske. Prema recima presednice udruzenja „Reintegracija“ profesorice Mujesire Mehmedovic, koja ujedno pomaze u organizaciji nastave, i koja se dobro sluzi i nemackim i srpsko/bosanskim jezikom, «djeca imaju veliki problem da se prilagode novonastaloj situaciji, najvise zbog nepoznavanja jezika. Oni su navikli na drugacije programe, drugaciji nacin ucenja, i na drugaciju komunikaciju nastavnik-ucenik. Deca se cesto povuku u sebe, i ne komuniciraju sa ostalim vrsnjacima, a najcesce pitanje koje mi postavljaju ovh dana je:“Uciteljice kad cemo da se vratimo u Nemacku.“ Ovoj je djeci pomoc preko potrebna, i sa njima mora puno da se radi. Ja im pomazem da se integrisu, da prihvate ovu sredinu kao nesto svoje, pomazem im i sa jezikom a predavanja uglavnom prevodim i na nemacki. Jedino tako oni mogu da shvate neke nase sisteme. Sva ova djeca su rodjena u inostranstvu i njima je maternji jezik Nemacki –Engleski- Danski –Holandski, a u Sandzaku samo u jednoj skoli ima predmet Nemackog jezika.
Udruzenje povratnika Reintegracija je uputilo zahtev gos, Dr. Erich Rabitsch, M.A. ( Fachberater/Koordinator für Deutsch)
Savetnik- koordinator za Nemacki jezik i zatrazili da nam pomogne za obezbedjivanje profesora Nemackog jezika. Gospodin Dr. Rabitsch se slozio potrebna je saglasnost Ministarstva prosvete Srbije sto se nadamo da cemo je dobiti.

O.Dj. devetogodisnji decak romske nacionalnosti, koji je rodjen u Nemackoj, a nakon toga osam godina boravio u Danskoj, deportovan je 2004.godine u Novi Pazar.U naselje u koje je vracen, bilo je dosta povratnika ali njegovi vrsnjaci kada se igraju govore nemacki. Njega niko nije razumio.“Da bih mogao da se igram sa ostalom djecom, morao sam da naucim nemacki jezik. Sada u ovoj skoli pokusavam da naucim i srpski mada mi je mnogo tesko“, rekao je mali O.Dj.

U skoli koju je organizovalo udruzenje „Reintegracija“, deca su u mogucnosti da se ukljuce u kulturne tokove, i da nauce bastinu sandzackog kraja.
Folklorna i horska sekcija, kao i decje pozoriste. Mahmut Gicic, koreograf u ovoj skoli, je izuzetno zadovoljan zainteresovanoscu i talentom djece.“ Oni su dugo bili van, i nisu bili u dodiru sa kulturom i obicajima ovih krajeva, zato im je sada sve zanimljivo i novo, i oni na sve nacine pokusavaju da nadoknade izgubljeno vrijeme.“ Trenutno se radi na spletu sandzackih igara, i te iste bice predstavljene tokom prigodnih programa koje ce udruzenje „Reintegracija“ organizovati, rekao je Gicic.

Decje pozoriste koje radi u sklopu kuturne sekcije udruzenja „Reintegracije“ ima niz aktivnosti. Pozoriste vodi profesorica Emina Imamovic, a djeca su do sad imala vise javnih nastupa, gdje su izvodila kombinovane predstave na nemackom, romskom, i srpsko/bosanskom jeziku. Donator projekta je vlada Nemacke i pakt za Jugoistocnu Evropu .